Način držanja opasnih pasa

OBAVEZE VLASNIKA

Zakonom o dobrobiti životinja (''Službeni glasnik RS' br. 41/09) koji je usvojen 2009. godine nije zabranjeno držanje opasnih pasa kao kućnih ljubimaca, uz poštovanje propisanog načina držanja, obeležavanja i vakcinacije.

Način držanja: Kada je u pitanju držanje kućnih ljubimaca, bilo da su u pitanju opasni psi ili ne, Zakon o dobrobiti životinja insistira na odgovornom vlasništvu. U skladu sa tim, vlasnik, odnosno držalac kućnog ljubimaca dužan je da kućnom ljubimcu obezbedi brigu, negu i smeštaj, u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i potrebama u ponašanju i zdravstvenom stanju kućnog ljubimca.
Način njihovog držanja mora da bude takav da ne izaziva bol, patnju, strah i stres. Ako se psi ne drže u stanu, onda ima se mora obezbediti odgovarajući smeštajni prostor, kao što je boks ili kućica, kako bi se mogli zaštititi od loših vremenskih prilika. Važno je napomenuti da se psi ne smeju stalno držati vezani na lancu, već se eventulano mogu držati vezani na produženu vodilicu, koja ima pruža više prostora za kretanje, a time i iluziju slobodnog držanja.
Pored gore navedenog, Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu propisano je i da vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas ne može da pobegne. Na ulazu u taj prostor, odnosno objekat mora da bude vidljivo istaknuto upozorenje: „OPASAN PAS”, a sam ulaz u prostor ili objekat se mora držati pod ključem.

Obeležavanje i vakcinacija: U skladu sa Zakonom o veterinarstvu (''Službeni glasnik RS' br.91/2005 i 30/2010), obavezno je obeležiti kućne ljubimce mikročipom i naravno, svake godine vakcinisati protiv besnila.

Način izvođenja pasa: Zakonom o dobrobiti životinja je propisano da je vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca dužan da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu. To podrazumeva da se životinje ne drže i ne šetaju bez nadzora po ulicama i parkovima. Pored toga, Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu propisano je da ove pse mogu šetati samo punoletna lica i to sa zaštitnom korpom i na kaišu i to u skladu sa posebnim propisima. Međutim kada je u pitanju šetanje životinja po javnim površinama, vlasnici se moraju pridržavati i odluke o načinu držanja i izvođenja kućnih ljubimaca na javne površine, a koju donose organi lokalne samouprave.

Obuka: U skladu sa Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu, vlasnik koji drži opasnog psa mora, zajedno sa psom, da prođe obuku po programu kinološkog saveza, uz proveru stepena socijalizacije psa koju obavljaju lica koja su osposobljena za tu vrstu poslova, a koja se vrši posle sprovedene obuke, u skladu sa programom kinološkog saveza.

KONTROLA SPROVOĐENJA I KAZNENE ODREDBE

Način držanja pasa kao kućnih ljubimaca, bilo da su oni opasni ili ne regulisan je na republičkom i lokalnom nivou.

Republički nivo: način držanja kućnih ljubimaca je propisan Zakonom o dobrobiti životinja, a držanje opasnih pasa i Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu. U skladu sa tim, inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o dobrobiti životinja i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo preko veterinarskih inspektora.U slučaju nepoštovanja Zakona i propisa donetih na osnovu njega u pogledu načina držanja i postupanja sa životinjama, jasno su zakonom precizirane kazne, pa se tako, nesavesni vlasnik može kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ako na nepropisan način i suprotno odredbama Zakona o dobrobiti životinja drži psa koji može predstavljati opasnost po okolinu.

Organi lokalne samouprave: Organi lokalne samouprave svojim odlukama propisuju način držanja životinja na svojoj teritoriji, mesta i prostore u kojima se mogu držati kućni ljubimci, kao i mesto i način izvođenja kućnih ljubimaca na površine javne namene i površine u javnom korišćenju. U skladu sa tim, komunalna inspekcija je nadležna za vršenje nadzora nad sprovođenjem odluka organa lokalne samouprave i ona je ta koja nalaže mere i propisuje odgovarajuće sankcije za nesavesnog vlasnika. Pored komunalne inspekcije i komunlana policija obavlja komunalno-policijske i druge poslove na održavanju komunalnog reda uređenog ovim odlukama, kao i kontrolu primene odluke u skladu sa Zakonom o komunalnoj policiji i drugim propisima, vrši komunalna policija. U slučaju nepoštovanja odredbi odluka organa lokalne samouprave, jasno su odlukama i precizirane kazne, pa se tako neodgovorni vlasnik može novčano kazniti za učinjeni prekršaj.